Česta pitanja o zubima i lečenju

Karijes je propadanje zubne gleđi i dentina koje izazivaju bakterije iz zubnih naslaga. Kada jedemo slatkiše, pecivo, sokove i drugu hranu bogatu šećerom ili skrobom, bakterije od tih ostataka prave kiseline. Kiselina postepeno rastvara minerale iz gleđi i na zubu se prvo pojavi bela ili smeđa mrlja, a zatim mala rupica.

U početku karijes najčešće ne boli, pa ga mnogi primete tek kada stigne blizu živca i zub počne da reaguje na slatko, hladno ili toplo. Što se ranije otkrije, to je popravka manja i jednostavnija, obično samo bela plomba. Zapušteni karijes vodi do lečenja kanala, a ponekad i do vađenja zuba, zato su redovni pregledi kod stomatologa najbolja zaštita.

Krvarenje desni gotovo uvek znači da su desni upaljene. Najčešći uzrok je gingivitis, upala koju izaziva plak zadržan uz ivicu desni. Desni tada postaju crvene, otečene i osetljive, a krv se pojavi na četkici, koncu ili pri jelu tvrde hrane poput jabuke.

Mnogi tada prestanu da peru to mesto jer misle da ga povređuju, a upravo tada je nežno i temeljno pranje najvažnije. Ako se gingivitis ne leči, upala može da pređe u parodontopatiju, kada se povlače desni i kost oko zuba, a zubi vremenom počnu da se klimaju. Profesionalno uklanjanje kamenca i naslaga, uz pravilnu kućnu higijenu, najčešće za dve do tri nedelje smiri desni i zaustavi krvarenje.

Zube treba prati dva puta dnevno po dva minuta, ujutru i obavezno uveče pred spavanje. Najbolja je četkica sa mekim vlaknima, a pastu je dovoljno staviti koliko zrno graška. Četkicu držite pod uglom od oko 45 stepeni prema desni i pravite male kružne pokrete, zub po zub, sa spoljne i unutrašnje strane, pa tek onda žvačne površine.

Četkica ne čisti prostor između zuba, gde nastaje veliki broj karijesa i upala desni. Za to služe konac za zube ili interdentalne četkice, jednom dnevno, najbolje uveče. Četkicu menjajte na tri meseca ili ranije ako su vlakna raširena. Električne četkice sa okruglom glavom mnogima olakšavaju posao, ali i obična četkica sasvim dobro radi kada se koristi strpljivo i pravilno.

Osetljivost zuba nastaje kada je dentin, sloj ispod gleđi, otkriven. Dentin ima sitne kanaliće koji vode do živca, pa hladna voda, sladoled, topla kafa ili slatkiš izazovu kratak, oštar bol. Najčešći razlozi su povučene desni koje otkrivaju vrat zuba, istrošena gleđ od prejakog pranja ili kisele hrane, škrgutanje zubima i karijes.

Paste za osetljive zube pomažu kod blagih tegoba, ali tek posle nekoliko nedelja redovne upotrebe. Važno je da stomatolog pogleda zub i proveri da iza osetljivosti nije karijes, pukotina ili stara plomba koja propušta. U ordinaciji se osetljivi delovi mogu zaštititi lakom sa fluorom ili belim ispunom koji prekrije otkriven vrat zuba.

Zubni kamenac je stvrdnuti plak. Mekane naslage koje ne uklonimo četkicom za nekoliko dana upiju minerale iz pljuvačke i pretvore se u tvrdu, hrapavu masu žute ili braon boje. Najčešće se skuplja sa unutrašnje strane donjih prednjih zuba i sa spoljne strane gornjih kutnjaka, tamo gde se otvaraju pljuvačne žlezde.

Kamenac se ne može skinuti četkicom ni pastom, koliko god da perete zube. Na njegovoj hrapavoj površini bakterije se lako zadržavaju, desni se upaljuju i krvare, a javlja se i neprijatan zadah. U ordinaciji ga uklanjamo ultrazvučnim aparatom, pa poliramo zube da površina ostane glatka. Postupak je kratak, a kod osetljivih pacijenata može se raditi i uz anesteziju.

Lečenje kanala, ili endodontsko lečenje, radi se kada je zubni živac upaljen ili odumro, najčešće zbog dubokog karijesa, pukotine ili udarca. Znaci su jak bol koji se širi ka uhu ili slepoočnici, bol noću, dugo reagovanje na toplo i hladno, otok ili mala bubuljica na desni iznad zuba.

Tokom terapije, uz lokalnu anesteziju, uklanjamo upaljeno tkivo iz kanala, čistimo ih, dezinfikujemo i hermetički punimo posebnim materijalom. Zub tako ostaje u ustima i nastavlja da služi godinama, umesto da se vadi. Zub sa lečenim kanalima postaje krhkiji, pa se posle terapije često preporučuje krunica koja ga štiti od pucanja.

Implant je mali titanijumski šraf koji zamenjuje koren izgubljenog zuba. Pre ugradnje radi se pregled i snimak, da se vidi koliko ima kosti i gde implant može najbolje da stoji. Sama ugradnja radi se pod lokalnom anestezijom, a većina pacijenata kaže da je osećaj sličan vađenju zuba ili manji.

Posle ugradnje sledi period srastanja implanta sa kosti, koji obično traje nekoliko meseci. Za to vreme može se nositi privremeni zub, da se ne bi hodalo bez zuba. Kada implant sraste, na njega se postavlja nadogradnja i keramička krunica napravljena po boji i obliku vaših zuba. Uz dobru higijenu i redovne kontrole, implant može da traje decenijama.

Metalokeramička krunica ima metalnu osnovu preko koje je nanesena keramika. Čvrsta je i dugotrajna, ali metal ne propušta svetlost, pa krunica može da deluje malo tamnije, a vremenom se uz desni ponekad vidi tamna ivica. Zato se češće koristi za bočne zube, gde estetika nije u prvom planu.

Bezmetalne krunice prave se od cirkonijum oksida ili čiste keramike, bez imalo metala. Propuštaju svetlost kao prirodan zub, pa izgledaju živo i prirodno, a nema ni tamne ivice uz desni. Uz to su biokompatibilne i dobar izbor za ljude koji su osetljivi na metale. Koju vrstu izabrati zavisi od položaja zuba, zagrižaja i vaših želja, o čemu se dogovaramo posle pregleda.

Fasete su tanke ljuspice od keramike ili kompozita koje se lepe na prednju stranu zuba. Koriste se za promenu boje, oblika i veličine prednjih zuba, za zatvaranje manjih razmaka, popravku okrnjenih ivica i tamnih zuba kod kojih izbeljivanje ne pomaže. Rezultat je ujednačen i prirodan osmeh.

Za keramičke fasete zub se brusi vrlo malo, najčešće samo nekoliko desetih delova milimetra, pa ostaje gotovo ceo. Dobar kandidat je osoba sa zdravim zubima i desnima kojoj smeta izgled osmeha. Kod izraženog škrgutanja, velikih plombi ili jako nepravilnog zagrižaja ponekad su bolje krunice ili drugi postupak, što procenjujemo na pregledu.

Bele plombe, odnosno kompozitni ispuni, danas su standard u stomatologiji. Lepe se direktno za zub, pa je potrebno ukloniti manje zdravog tkiva nego kod starih amalgamskih plombi, a boja se bira tako da se plomba gotovo ne vidi. Uz to ne sadrže živu i ne tamne vremenom.

Trajnost bele plombe zavisi od veličine, položaja u ustima, higijene i navika. Kada je dobro urađena i redovno kontrolisana, može da traje mnogo godina. Kod veoma velikih oštećenja kutnjaka ponekad je bolja keramička nadogradnja ili krunica, jer bolje podnosi jak pritisak pri žvakanju. Stare amalgamske plombe ne menjamo bez potrebe, već kada popuste, puknu ili se ispod njih pojavi karijes.

Proteze treba čistiti svaki dan, kao i prirodne zube. Posle jela ih skinite i isperite pod mlazom vode, a jednom dnevno operite posebnom četkicom i blagim sredstvom, bez obične paste za zube jer ona grebe površinu. Noću je dobro da desni odmore, pa protezu držite u čaši sa vodom ili rastvorom za proteze.

Kost i desni se vremenom menjaju, pa proteza koja je u početku savršeno stajala posle nekoliko godina može početi da se pomera ili žulja. Tada se radi podlaganje, a kada je proteza istrošena, izrađuje se nova. Prosečno trajanje je pet do deset godina. Ako protezu skidate i stavljate sa mukom, razmislite o protezi na implantima, koja čvrsto stoji i ne klizi pri jelu.

Umnjaci su treći kutnjaci koji niču najkasnije, obično između sedamnaeste i dvadeset pete godine. Kod mnogih ljudi u vilici nema dovoljno mesta, pa umnjak nikne samo delimično, iskošeno ili ostane u kosti. Takav umnjak često izaziva upalu desni iznad sebe, bol, otok i neprijatan ukus, a može da ošteti i susedni zub.

Umnjak koji je pravilno izrastao, zdrav i lako se čisti ne mora da se vadi. Vađenje se preporučuje kada stalno izaziva upale, ima karijes koji se ne može lečiti, gura ostale zube ili pravi pritisak. Na osnovu pregleda i snimka procenjujemo položaj umnjaka i dajemo savet, a vađenje se radi uz lokalnu anesteziju, sa detaljnim uputstvima za brz i miran oporavak.

Iznenadan jak bol najčešće znači da je upaljen zubni živac ili da je nastao apsces, gnojna upala oko korena. Dok ne stignete kod stomatologa, možete uzeti uobičajeni lek protiv bolova prema uputstvu, ispirati usta mlakom slanom vodom i stavljati hladne obloge spolja na obraz. Toplo na obraz ne stavljajte jer može da pojača otok.

Otok lica, povišena temperatura, otežano gutanje ili otvaranje usta znak su da je upala ozbiljna i da pregled ne treba odlagati. Antibiotik može privremeno da smiri upalu, ali ne rešava uzrok, pa se problem gotovo uvek vraća. Pozovite ordinaciju što pre, hitne slučajeve primamo u najkraćem mogućem roku.

Ako je zub izbijen u celosti, uhvatite ga za krunicu, nikako za koren. Ako je prljav, kratko ga isperite mlekom ili fiziološkim rastvorom, bez trljanja i brisanja. Najbolje je odmah ga vratiti na mesto i lagano zagristi gazu, a ako to nije moguće, zub čuvajte u mleku ili u ustima uz obraz. Ne umotavajte ga u maramicu i ne ostavljajte na suvom.

Vreme je presudno, pa kod stomatologa treba stići što pre, idealno u prvih sat vremena. Kod slomljenog zuba sačuvajte odlomljeni komad ako ga nađete, jer se ponekad može zalepiti nazad. Čak i kada je odlomljen samo mali deo, pregled je važan, jer pukotina može da dopre do živca i kasnije izazove upalu.

Loš zadah u najvećem broju slučajeva potiče iz usta. Uzrok su bakterije sa jezika, iz naslaga između zuba, iz upaljenih desni ili karijesa, kao i ostaci hrane ispod mostova i proteza. Suva usta, pušenje, kafa i određena hrana kao što su beli luk i crni luk dodatno pojačavaju problem.

Pomaže temeljno pranje zuba, korišćenje konca i čišćenje jezika strugačem ili četkicom, dovoljno vode tokom dana i redovno uklanjanje kamenca. Žvake i sprejevi samo prikrivaju miris na kratko. Ako zadah ostaje i posle dobre higijene i sređenih zuba, uzrok može biti u sinusima, krajnicima ili želucu, pa tada savetujemo pregled kod lekara.

Škrgutanje i stiskanje zuba, poznato kao bruksizam, najčešće se dešava noću i u snu, pa mnogi ne znaju da ga imaju. Na njega upućuju istrošeni i spljošteni zubi, okrnjene ivice, jutarnji bol u vilici ili glavi, umor mišića lica i zvuk škrgutanja koji primeti partner. Stres i napetost su čest okidač.

Najčešće rešenje je udlaga za noć, providna folija napravljena po otisku vaših zuba. Ona ne zaustavlja samo stiskanje, ali štiti zube od trošenja i rasterećuje vilične zglobove i mišiće. Pomažu i opuštanje pred spavanje, manje kafe uveče i svest o stiskanju zuba tokom dana. Na pregledu procenjujemo koliko su zubi već oštećeni i da li je potrebna i nadoknada istrošenih delova.

Smeju i treba da idu. Tokom trudnoće hormoni utiču na desni, pa su krvarenje i upala desni česti. Nelečena upala ili karijes nisu dobri ni za mamu ni za bebu, zato se preporučuje pregled i uklanjanje kamenca na početku trudnoće ili čim saznate da ste trudni.

Neophodne intervencije mogu se raditi tokom cele trudnoće, a za planirane zahvate najpogodniji je drugi trimestar. Lokalna anestezija u uobičajenim dozama smatra se bezbednom, a snimak se radi samo kada je zaista potreban, uz zaštitnu kecelju. Obavezno nam recite da ste trudni, kako bismo prilagodili terapiju i izbor lekova.

Fisure su prirodna udubljenja na žvačnim površinama kutnjaka. Kod dece su često duboka i uska, pa se u njima zadržava hrana koju četkica ne može da očisti, i baš tu najčešće počinje karijes. Zalivanje fisura znači da se ta udubljenja zatvore tankim slojem posebnog materijala, koji stvara glatku površinu laku za pranje.

Postupak je bezbolan, ne zahteva anesteziju ni bušenje i traje svega nekoliko minuta po zubu. Najbolje je raditi ga ubrzo posle nicanja stalnih kutnjaka, prvih oko šeste i drugih oko dvanaeste godine. Zalivanje ne zamenjuje pranje zuba, ali značajno smanjuje rizik od karijesa baš na mestima gde se on najčešće javlja.

Za zube nije presudno samo koliko šećera unosimo, već i koliko često. Svaki slatkiš, sok ili grickalica pokreće napad kiseline koji traje dvadesetak minuta, pa je grickanje tokom celog dana mnogo štetnije od jednog deserta posle ručka. Gazirani sokovi, energetska pića i limunada dodatno nagrizaju gleđ zbog kiselosti.

Zubima prijaju voda, mleko i mlečni proizvodi, sir, povrće i voće koje se žvaće, poput jabuke i šargarepe, jer podstiču lučenje pljuvačke koja prirodno štiti zube. Posle kisele hrane ili pića sačekajte pola sata pre pranja zuba, jer je gleđ tada omekšala. Uveče, posle pranja, najbolje je piti samo vodu.

Pušenje šteti mnogo više od same promene boje zuba. Duvan sužava krvne sudove u desnima, pa one slabije zarastaju i teže se brane od bakterija. Zato pušači češće imaju parodontopatiju, povlačenje desni i klimanje zuba, a krvarenje desni kod njih često izostane, pa se upala primeti kasno.

Kod pušača su češći i loš zadah, tamne naslage i kamenac, a rane posle vađenja zuba ili ugradnje implanta sporije zarastaju i češće se komplikuju. Ako pušite, posebno su važni redovni pregledi i čišćenje kamenca. Prestanak pušenja već posle nekoliko meseci vidno poboljšava stanje desni i uspeh svake stomatološke terapije.